bakrena kutija

Zbilja se trudim, jaaaako, da složim nešto pametno, ali sam, valjda zbog predstojećih blagdana i "stiske" na poslu, kronično umorna. U ono par, nazovimo ih, slobodnih sati kad se posvetiš kuhanju, pranju, peglanju, dodavanju raznoraznih gluposti koje su nadohvat ruke, ali NITKO osim tebe to ne vidi i baš si, eto, ti pored toga pa ti je zgodno poslužiti druge, poželim se isključiti, prekriti nekom toplom mirisnom dekicom i sve prespavati...
Znam da je to čista utopija (s dozom finog očaja), ali u trenutno sam u tom filmu.
Ok, mogu sad tražiti izgovore pa kriviti vremenske promjene, globalno zatopljenje, predsjedničke i druge izbore, svinjsku gripu, Kalmetu... Ali čemu?
Istina je da me neka lagana deprica "pere" svake godine u ovo doba - samo se ispušem kao balon i kada svi upadaju u neku vrstu euforije, ja se kao malo "spuštam". Ne puno i obično to traje dan-dva, ali dovoljno da poželim onu dekicu...
Možda je izrada i ove kutijice odgovor na moje stanje - ako već ne mogu pod dekicu, mogu li se ušuškati u nju - načipkanu, pobakrenu, obloženu finom satenskom trakom i, kao šlagom na kraju, posutu glitterom...?
Samo malo, samo na dan-dva...pliz, pliz!

Izgleda da previše očekujem od Djeda Mraza, opet pretjerujem u nerealnim molbama, možda zbilja nisam bila toliko dobra koliko sam mislila...
Ali čekaj malo! Znam koji lik pomaže i takvima! Napisat ću mu pismo jer će tako sve biti "transparentno"
- "Dragi barba Bandiću, ..."