Obećala sam vam pokazati što sam smislila s granom koju sam nekidan ubrala i pozlatila - nažalost, nisam napravila ništa - ostala je zjapiti u vazi. Kako se bliži sv. Nikola - neka bude takva, ali u budućnosti naći ću nešto i za nju. Imaam nešto u glavi pa ću čekati priliku.
A vaza je, naravno, bila boca nekakvoga likera od mandarine - liker je bio predivne boje, ali okusa sačuvaj me Bože. U nedostatku tolikih neprijatelja kome bih to ponudila, prolila sam liker, a bočicu zasprejala akrilnim crvenim sjajnim lakom i, naravno, zlatnim. Stvarno ne znam otkud mi ta opsesija zlatnom bojom (osim vjenčanoga prstena i ne nosim žuto zlato), ali tu je i tako živo prisutna pa čemu je sputavati. Nikad ne znaš što će iz toga ispasti.
